Priče sa kampova


U svom ritmu

Na severu Leskovačke kotline, opština Doljevac koju čini 16 naselja, u blizini reke Selečevice od 5. do 16. avgusta 2014. godine ugostila je 25 volontera, iz inostranstva, Srbije i iz lokalne zajednice. Nakon poplava, Dom za stara i invalidna lica u Doljevcu je oštećen i osnovni zadatak volontera je bio da udruženim snagama pomognu obnovu ovog objekta i da se kroz niz edukativnih i umetničkih radionica upoznaju i druže sa korisnicima doma. Krečenje fasade, grabuljanje, šišanje trave samo su neki od poslova koji su činili svakodnevni posao učesnika kampa, govori Nevena Novaković, jedna od učesnica.

Naš posao je bio uređivanje dvorišta Doma za invalidna i stara lica, krečenje fasade, grabuljanje, šišanje trave, farbanje i crtanje murala po betonu. Ostatak vremena provodili smo u druženju sa korisnicima Doma, kreativnim radionicama, i šetnji po Doljevcu. Posao nije težak jer svako radi svojim ritmom i u skladu sa svojim mogućnostima“.

Smešteni u prostorijama Crvenog krsta, u dvokrevetnim ili trokrevetnim sobama, volonteri su od mesta rada bili udaljeni svega dvadesetak metara.

„Smeštaj i hrana su bili dobri. Pored soba tu se nalazila i kuhinja koju smo koristili za spremanje kafe. Hrana je spremana u menzi doma. Brinulo se o svemu, naročito da vegeterijanci ne ostanu gladni. Pojedina jela je kuvarica majstorski dekorisala“.

Kamp je trajao 12 dana i kao što Nevena kaže bilo je vremena za sve. Pored radnog dana koji je trajao 6 sati, volonteri su imali organizovano i slobodno vreme.

Za internacionalni kamp u Srbiji odlučila sam se jer sam smatrala da je cilj kampa human. Želela sam da iskoristim svoje slobodno vreme upoznajući nove ljude i delove Srbije koje inače ne bih mogla. Interesantno je upoznati se sa strancima nasvom terenu“ upoznajuci ih sa jezikom i običajima svoje zemlje“.

Ako ste druželjubivi, radoznali, imate slobodnog vremena, Nevena vas poziva da ga iskoristite na ovaj način. Postaćete informisaniji, čućete razne životne priče, putovati za malo novca i što je najvažnije osetiti se ispunjeno.

Pravac „pretraživač kampova“- Mi S mo spremni za sledeću priču!

 

 

Leskovačkom roštilju niko ne može da odoli

Volonterski kampovi, organizovani zbog saniranja posledica poplava, obeležili su prošlogodišnje leto i okupili veliki broj mladih iz Srbije i inostranstva. Udruženim snagama volonteri su uređivali igrališta, obale reka, parkove, sportske terene, domaćinstva i ukazali na vrednost solidarnosti i spremnosti za pružanje podrške. Kao specifičan oblik volonterskog rada, volonterski kamp je omogućio učesnicima da leto provedu na drugačiji način upoznavajući nova mesta, ljude, drugačiju kulturu i pružio osećaj da su deo nečeg velikog. Jedan od učesnika kampa u Smederevskoj Palanci, Petar Bojović govori o ličnom iskustvu i ističe da se na svet gleda drugačije kada u njega ugradiš deo sebe.

 „Svima preporučujem volontiranje, jer je to najbolji način za korišćenje slobodnog vremena. Sjajna prilika svima da izađu iz kuća i pomognu u širenju dobre slike i ulepšavanju Srbije, umesto da se na internetu žale o očajnom stanju zemlje. Drugačije se gleda na svet kada u njega ugradiš deo sebe ne očekujući nadoknadu. Kampovi su za sve one koji hoće da postanu bolji ljudi“.

Međunarodni volonterski kamp u Smederevskoj Palanci organizovan je od 11.8.2014. do 25.8.2014.godine. Smeštena na ušću Kubršnice u Jasenicu, Smederevska Palanka u ovom periodu je postala „dom“ za 25 volontera. Smešteni u sali za fizičko, ručajući za istim stolom, volonteri su čistili, kosili, farbali, ali sve u granicama njihovih mogućnosti.

Smeštaj je  bio pristojan, bili smo smešteni u sali za fizičko u jednoj osnovnoj školi. Ništa drugačije od kampova u inostranstvu. Hrana je dobra, ili se doprema iz gradske menze ili je sami spremamo. Pošto smo volonteri, nije bilo obavezno raditi više od propisanog (do 6 sati dnevno). Ipak, imali smo veliku želju za radom i radili više nego što je trebalo. Bilo je zanimljivo i ništa nam nije bilo teško, osećali smo se lepo pomažući drugima. Kamp je bio bezbedan. Preduzete su sve mere da ni do kakvih problema ne dođe”.

Svaki kamp čuva uspomenu-ljubav, prijateljstvo, šalu. Ono što je neprolazano, što ostaje, to se i prepričava.

„Moja devojka i ja smo zajedno učestvovali na kampu. Jednog dana smo ranije otišli sa posla (u dogovoru sa kamp liderima) kako bismo spremili iznenađenje ostalim učesnicima kampa. Od kuće su nam poslali više paketa hrane- domaćih džemova, tradicionalnih kolača, domaće slatko od jagoda i šljiva, sireva, domaćih kačkavalja, pogače, meso i roštilj koji smo sami spremali (naravno leskovački, jer smo mi odatle). Spremili smo pravu malu gozbu, čak smo napravili i ukrasne salvete pored svakog tanjira. Ostali učesnici kampa su se oduševili kada su se vratili sa posla i videli postavljene stolove. Kolektivno smo dovršili postavljanje hrane i gostili se i pričali do kasno u noć. Bila je to prava domaćinska, srpska gozba. Najveći uspeh su bili prazni tanjire (koje niko nije očekivao jer je bilo previše hrane) i to što je jedna vegeterijanka ostavila po strani hranu spremljenu za nju i probala leskovački roštilj”.

Pričajući o sticanju dobrih prijatelja na kampu, Petar je sa nama podelio i to kakav je osećaj biti u svojoj zemlji, a istovremeno živeti i raditi sa volonterima iz inostranstva.

„Kao mali sam slušao priče o radnim akcijama i uvek žalio što tako nešto i daje ne postoji. Kada sam postao punoletan, odlučio sam da se prijavim za volontiranje u inostranstvu, ne znajući za kampove u našoj zemlji. Prijavio sam se na mejling listu Mladih istraživača i nakon prošlogodišnjih poplava dobio pozive za prijavljivanje na kampove za sanaciju poplavljenih područja. Bilo mi je potrebno pola sata da odlučim i odem da se prijavim. Od tada sam odlučio da ću svake godine učestvovati na kampovima u Srbiji, jer time direktno mogu da pomognem građenju Srbije i širenju dobre slike o Srbiji među internacionalnim volonterima“.

Intervju: Bojana Spalević

 

 Odlučili smo da promenimo izreku „Sve što je lepo kratko traje“ u „Sve što je lepo traje zauvek“- stoga ukoliko među vama ima još onih koji svoja iskustva sa kampova žele da podele sa nama pišite nam na  lena.micic@mis.org.rs i objavićemo vaše iskustvo.